skip to main content

Sporna pitanja u izvršenju

13 12 2020

Sporna pitanja u izvršenju

U periodu od 10. do 18. decembra Komora javnih izvršitelja i USAID-ov Projekat vladavine prava organizovali su seriju vebinara na pet tema, koje su, po prethodnom upitu Komore, kao najvažnije identifikovali sami javni izvršitelji. Ova serija od ukupno 10 vebinara poslužila je kao prilika da se diskutuje o određenim spornim pitanjima koja su se tokom skoro godinu dana primene izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju javila u praksi, a koja zbog pandemije i epidemioloških ograničenja nije bilo moguće razmatrati na uobičajeni način, organizovanjem okruglih stolova i konferencija.

Pokazalo se da i onlajn format može da bude itekako efikasan način da se vrlo koncizno i konkretno obrade problematični aspeti određenih segmenata postupka izvršenja, te uz pripremu unapred odgovori na sva pitanja. Javni izvršitelji su pozdravili izbor panelist i tema, kao i spremnost panelista – sudija Vrhovnog kasacionog suda, Višeg suda u Beogradu i Privrednog apealacionog suda, predstavnika ministarstava pravde i finansija, kao i zamenika Državnog pravobranioca – da odgovore na sva pitanja pristigla tokom vebinara putem ZOOM četa. Seminare su moderirali predstavnici našeg Projekta, a u daljem tekstu, naša koleginica, jedan od moderatora i vođa komponente koja se bavi temom izvršenja, Sonja Prostran*, dala je svoj osvrt na teme diskutovane tokom vebinara i najvažnija zapažanja i zaključke koji su proizašli iz diskusija.

Vebinari na prvu temu, Sprovođenje izvršenja po službenoj dužnosti, održani su u dva termina 10. decembra sa preko 150 učesnika. Panelisti, Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda i Zoran Rogić, sudija Višeg suda u Beogradu, svoja izlaganja koncipirali su oko pitanja koja su unapred poslali javni izvršitelji, a njihovim izlaganjima usledila je diskusija po pitanjima koja su postavljali učesnici. U diskusiju su se uključili i predstavnici Državnog pravobranilaštva, iako formalno nisu bili predviđeni kao panelisti na ovu temu, što su naročito pozdravili i panelisti i učesnici. Tokom diskusija identifikovane su najčešće sporne situacije sa kojima se susreću i javni izvršitelji i sudovi u ovim postupcima, a živa diskusija povela se o ulozi i položaju Državnog pravobranilaštva u ovakvim postupcima. Takođe, identifikovana su neujednačena postupanja svih organa koji učestvuju u ovakvim postupcima. Konkretni zaključci koji su proistekli iz diskusije su da je potrebno ovu vrstu postupka detaljnije urediti - podzakonskim aktom ili izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i položaj i ovlašćenja Državnog pravobranilaštva - izmenom i/ili dopunom propisa kojima se uređuje postupanje ovog organa.

Druga tema, Sprovođenje izvršenja na nepokretnostima (sa posebnim osvrtom na elektronsku oglasnu tablu i e-aukciju), obrađivana je na vebinarima održanim 15. decembra, uz učešće sudije Višeg suda u Beogradu, Zorana Rogića, samostalnog savetnika u Ministarstvu pravde, Dušana Kuzmanovića i konsultanta USAID-ovog Projekta vladavine prava, Branislava Stojanovića. Osim na unapred postavljena pitanja, panelisti su bili u prilici da odgovaraju na pitanja iz prakse koja su se odnosila na komunikaciju javnih izvršitelja i službi za katastar nepokretnosti i Republičkog geodetskog zavoda; na mogućnost održavanja elektronskih javnih prodaja i za predmete koji datiraju pre januara 2020. godine; te na mogućnost dostavljanja preko elektronske oglasne table i u tzv. starim predmetima, odnosno predmetima koji ne sadrže pune identifikacione podatke stranaka (JMBG). Učesnici vebinara dali su i vrlo konkretne predloge za unapređenje elektronske oglasne table (u pogledu vrste dokumenata koji se na taj način mogu dostavljati), koji su načelno od strane predstavnka Ministarstva pravde i prihvaćeni. 

Dobrovoljno namirenje, kao treća tema ove serije, obrađena kroz vebinare 16. decembra, privuklo je najmanji broj učesnika iz, čini se, očiglednog razloga - od paneliste Branislava Stojanovića, konsultanta USAID-ovog Projekta vladavine prava, mogli smo čuti da su od januara 2020. (kada je ovaj institut uobličen u Zakonu) do danas pokrenuta samo četiri ovakva postupka, od kojih je samo jedan uspešno okončan. Tokom diskusije moglo se uočiti da kod javnih izvršitelja postoji određena doza nerazumevanja ovog instituta, budući da postupak dobrovoljnog namirenja prethodi pokretanju izvršnog postupka, i da se na njega ne primenjuju odredbe o troškovima, rešenjima, pravnim lekovima,..., koje se primenjuju nakon što je izvršni postupak pokrenut (podnošenjem predloga za izvršenje). Takođe, na dobrovoljno izvršenje ne primenjuju se ni pravila posredovanja, o kojem je, naročito sa aspekta naplate komunalnih potraživanja, govorio Dušan Protić, programski menadžer Centra za evropske politike, koji je naročito istakao nedovoljno poznavanje pravila izvršnog postupka (i nemogućnost pristupa pravnoj pomoći) kod komunalnih dužnika kao prepreku kako za ostvarivanje njihovih prava tako i za izvršenje obaveza. Zajednička konstatacija panelista i učesnika vebinara je da je neophodno baviti se dalje ovom temom, uz uključivanje drugih zainteresovanih strana, javno-komunalnih preduzeća i potrošačkih organizacija, kao i sa različitih aspekata uz obuke o veštinama pregovaranja i posredovanja za javne izvršitelje.

Sprovođenje izvršenja po članu 300. ZIO, tema obrađivana na vebinarima održanim 17. decembra, okupila je paneliste iz različitih institucija - suda, Ministarstva finansija i Državnog pravobranilaštva. U okviru ove teme sudija Mladen Nikolić iz Privrednog apelacionog suda, Sanja Gunjić, zamenica Državnog pravobranioca i Ana Radević, sekretar Ministarstva finansija, govorili su o proširenoj nadležnosti javnih izvršitelja za određivanje i sprovođenje izvršenja protiv svih indirektnih i direktnih korisnika budžeta Republike Srbije kao izvršnih dužnika, vrstama isprava po kojima se ovakvo izvršenje može odrediti, sredstvima i predmetima ovakvih izvršenja, ali i o tehničkim aspektima ovog postupka koji zadaju glavobolje i Ministarstvu finansija i javnim izvršiteljima - izgled i sadržina obaveštenja ministarstvu o nameri da se podnese predlog za izvršenje, troškovi sačinjavanja ovakvog obaveštenja, i sl. Moglo se čuti da je u toku 2020. godine (do sada) Ministarstvo finansija primilo 55.000 ovih obaveštenja, što je u smislu troškova izvršnih postupaka uopšte dodatnih milion eura koje Republika Srbija treba da plati. Opšti zaključak je da se postupak po članu 300 ZIO mora unaprediti, i dato je nekoliko predloga da se to učini: da se zatraži autentično tumačenje norme od Narodne skupštine Republike Srbije; da se Vrhovnom kasacionom sudu sporna pitanja implementacije ovog člana kandiduju kao sporna pravna pitanja u vezi sa kojma bi ovaj sud mogao zauzeti pravni stav; da se zatraži izmena i dopuna ZIO u pogledu ove odredbe (što je ocenjeno kao najduži i najkompleksniji put). 

Troškovi izvršnog postupka je bila poslednja tema serije vebinara održanih 18. decembra. Ova tema privukla je i najveći broj učesnika, što ne čudi, budući da je u neposrednoj vezi sa ostvarivanjem prihoda javnih izvršitelja. Izlaganja panelista, Božidara Vujičića, sudije Vrhovnog kasacionog suda i Ksenije Gavrić, savetnice u Ministarstvu pravde, koji su odgovarali na ranije pristigla pitanja javnih izvršitelja kao i ona dostavljena u toku sesija, značajno su premašila vreme predviđeno za održavanje vebinara, budući da je identifikovan značajan broj spronih situacija u vezi sa naplatom predujma i nagrade, odnosno naknade za uspešnost. Panelisti su naglasili da se i kroz sama pitanja koja su javni izvršitelji postavili uočava neujednačeno postupanje i sudova i izvršitelja, i pozdravili su inicijativu Komore javnih izvršitelja da formira Radnu grupu za praćenje primene Javnoizvršiteljske tarife, koja bi trebalo da doprinese otklanjanju nejednake prakse javnih izvršitelja. Najviše pažnje panelisti su posvetili troškovima koji nastaju u tzv. starim predmetima, tj. predmetima koji su prema novelama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ustupljeni javnim izvršiteljima od strane sudova. Zajednički zaključak panelista je da ovakvu vrstu dijaloga treba nastaviti, ali i da izvršitelji između sebe češće treba da razgovaraju i među sobom dele i izazove i praksu nadležnih sudova, i time doprinesu podizanju svesti unutar profesije o primeni odredbi ZIO o troškovima izvršnog postupka i Javnoizvršiteljske tarife.

*Autor teksta je Sonja Prostran, vođa komponente na USAID-ovom Projektu vladavine prava. Stavovi izneseni u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i ne predstavljaju nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD-a.

poslednje vesti


10 05 2019

12 02 2019

VRH