skip to main content

Kako do efikasnog i pravičnog izvršenja?

24 04 2020

Kako do efikasnog i pravičnog izvršenja?

Od novembra 2019. godine do polovine marta 2020. godine Projekat vladavine prava Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) pridružio se inicijativi Otvorena vrata pravosuđa, koju ispred dvanaest organizacija civilnog društva i profesionalnih udruženja, takođe uz finansijsku podršku USAID-a, vodi YUCOM, učešćem u forumima sa građanima u 14 gradova Srbije koji su za temu imali efikasno i pravično izvršenje. Ovaj tekst daje pregled tema o kojima se govorilo i sublimira lične utiske sa održanih foruma*.

Zašto baš izvršni postupak?

Tokom prvog kruga foruma sa građanima na temu „Zašto suđenja dugo traju“, YUCOM je anketirao učesnike pitanjem šta bi želeli da budu naredne teme ovih događaja. Najviše njih je odgovorilo – izvršni postupak. Ovo ne čudi – od 2004. godine do danas, postupak izvršenja građanskih sudskih odluka, dugovanja po osnovu komunalnih usluga i drugih ugovora, menjao se više puta uvodeći novu pravosudnu profesiju, nove načine (sredstva) izvršenja, nove uloge državnih i drugih organa, uključujući sudove, ministarstvo pravde, Narodnu banku Srbije… Iako su se ove izmene dešavale u vremenskom rasponu od 15 godina, čini se da je za svaku izostalo upoznavanje šire javnosti sa razlozima i posledicama izmena.

Susreti sa građanima pokušaj su da se ovaj propust ispravi, kao i da sa aspekta različitih učesnika u izvršnom postupku daju punu sliku o tome kako jedan prosečan izvršni postupak zapravo izgleda, posebno imajući u vidu nedavne izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2016. godine. Kako je USAID-ov Projekat vladavine prava aktivno učestvovao u izradi ovih amandmana, pre svega podržavajući radnu grupu Ministarstva pravde Republike Srbije koja ih je sačinila, ali i u njihovom sprovođenju, kroz održavanje obuka za sudije i javne izvršitelje, kao i kroz razvoj pojedinih digitalnih zakonskih rešenja, kao što je elektronska oglasna tabla, pridružili smo se ovim forumima prvenstveno sa ciljem da na jednostavan, a sveobuhvatan način predstavimo elektronsku oglasnu tablu – njenu svrhu i upotrebu.

Svako od ostalih učesnika imao je svoju ulogu: izvršni sudija osnovnog suda da predstavi ulogu i nadležnosti suda u izvršnom postupku u skladu sa najnovijim izmenama Zakona; javni izvršitelj da objasni svoju izmenjenu (proširenu) nadležnost; predstavnik organizacije civilnog društva da predoči ulogu civilnog sektora u ostvarivanju besplatne pravne pomoći, dobijanja saveta ili pomoći prilikom ostvarivanja prava ili zaštite interesa u izvršnom postupku. Ipak, tokom razgovora sa građanima imali smo svi istu ulogu – da im približimo funkcionisanje pravosudnog sistema u Srbiji.

Baba iz Bosilegrada (sa Javora ili Golije) kao reper napretka

Ali prvo o reakcijama na elektronsku oglasnu tablu.

Elektronska oglasna tabla je jedan od načina dostave u izvršnom postupku. Reklo bi se – ultimativni način dostave sudskog ili izvršiteljevog dokumenta. Dakle, ukoliko se sa uobičajenim načinima dostave učesniku u postupku ne uspe, sud svoje ili izvršiteljevo pismeno objavljuje na elektronskoj oglasnoj tabli. Ona u potpunosti zamenjuje fizičku oglasnu tablu u svakom osnovnom i privrednom sudu. Ako ste ikada posetili sud, oglasna tabla se uobičajeno nalazi u ulaznom holu, to je ona drvena tabla na koju su bez posebnog reda pribijena dokumenta, često jedna preko drugog, teško je na njoj pronaći odluku ili objavu koja se baš na vas odnosi. Tu drvenu oglasnu tablu ima svaki sud.

Za razliku od nje, elektronska oglasna tabla zajednička je za sve sudove: na njoj možete naći dokument koji je vama namenjen bez obzira na to koji ga je sud objavio – na teritoriji čitave države! I to možete učiniti sa bilo kog elektronskog uređaja – mobilnog telefona, računara ili tableta – u bilo kom trenutku, sa bilo kog mesta. O upotrebi oglasne table zajedno sa Ministarstvom pravde snimili smo i film, koji smo puštali na ovim forumima, jer „slika vredi više od hiljadu reči“.

I iako su mnogi hvalili ovu novinu, našli su se neki, uglavnom prezenteri, odnosno panelisti, govoreći da je ovo rešenje preuranjeno, jer „kako će neka baba iz Bosilegrada (ili sa Javora, Golije) znati njoj da pristupi, a uz to je signal mobilne telefonije u tim krajevima slab, o internetu da ne govorimo“… Da se razumemo, na upotrebu elektronske oglasne table upućeni su prvenstveno oni koji ne žive na adresi prebivališta, ili često sa nje izbivaju, a to sigurno nije nijedna baka koja živi u udaljenom planinskom selu, za koju je takođe velika verovatnoća da redovno izmiruje sve obaveze i da se lično poznaje sa lokalnim poštarom.

Potrebno nam je pravničko opismenjavanje, ili „neznanje prava škodi“ (Ignoratio legis nocet)

Lično mi nije bilo prvi put da učestvujem u ovakvim susretima sa građanima. Kao prvi portparol Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu na sličan način obilazila sam Srbiju i objašnjavala zašto se za ratne zločine izvršene na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. godine od 2003. sudi u Beogradu, zašto postoji poseban sud, u kojoj meri su postupci slični ili različiti onima koji su se vodili u Hagu. Tema je bila nova i osetljiva, a raspoloženje građana prilično negativno, ali su tokom tih susreta građani pokazivali visok stepen svesti o tome šta su uopšte poslovi tužilaštva, a šta suda, ko određuje pritvor, a ko hapsi – bili su informisaniji.

Prošavši kroz to rešeto, očekivala sam da će atmosfera u razgovoru o postupku izvršenja biti prijatnija, a građani sa više informacija, jer ih je, verujem, ipak više došlo u kontakt sa izvršnim postupkom nego sa ratnim zločinom. Ipak, nepoznavanje osnovnih prava i obaveza, zakonskih mogućnosti, čak i kod onih koji su učesnici u izvršnom postupku (poverioci ili dužnici) je bilo iznenađujuće za sve paneliste, i dovodilo je do toga da i sudije i javni izvršitelji, ali i mi ostali aktivno učestvujemo u rešavanju pojedinačnih situacija davanjem saveta i sugestija, iako su organizatori apelovali na početku svakog susreta da se detalji individualnih slučajeva ne iznose (no, mislim da su upravo ovakva angažovanja i najveća neposredna korist ovih foruma!). Interesantno je bilo uočiti da ni oni koje u izvršnim postupcima zastupaju advokati takođe nemaju ni osnovne informacije o uobičajenom toku postupka i mogućim ishodima. Naravno, dobar deo sagovornika došao je sa problemom u nekoj drugoj vrsti sudskog postupka (krivičnog najčešće, potom porodičnog,…) i dobio je priliku da ga sa drugima podeli, da postavi pitanje i da dobije odgovor. Koliko god da ih ono što su čuli nije zadovoljilo, niti utolilo glad za pravdom, svi su sa ovih skupova otišli zadovoljniji – saznali su nešto novo, ako ništa drugo, ono barem kome mogu da se obrate, sa kim da podele svoj problem.

I šta ćemo mi učiniti? (umesto zaključka)

Vođeni upravo ovim utiscima, zajedno sa Ministarstvom pravde izradili smo dve brošure za lakše snalaženje u izvršnom postupku: „Šta su vaša prava, a šta obaveze ukoliko se u izvršenju nađete u ulozi dužnika?“ , i „Treće lice u izvršnom postupku“ u kojima su sažete najvažnije informacije i preporuke, te opisane situacije u kojima se najčešće nađe dužnik odnosno onaj kojeg izvršenje pogodi (zakonski termin je treće lice) a nije dužnik; one su delimično preuzete iz obimnije publikacije projekta Otvorena vrata pravosuđa, „Moja prava u izvršnom postupku“. Cilj Projekta vladavine prava je da ove dve brošure dođu do velikog broja građana Srbije, ali svesni smo da ovo nije dovoljno.

Otvorena vrata pravosuđa će ubuduće sa građanima razgovarati o nekim drugim temama. A mi ćemo nastaviti da razgovaramo o izvršnom postupku. U odabranim opštinama Srbije organizovaćemo tribine i razgovore o svemu što prethodi izvršenju, informišući građane kako da se ponašaju da bi predupredili izvršni postupak, kako da izbegnu preterane troškove, kome da se obrate i kako ukoliko imaju potraživanje ili dug, pre svega kad su u pitanju komunalni predmeti.

Podizanje svesti građana o njihovim pravima i obavezama neprekidan je posao očigledno, i ne samo na ovim prostorima. Unapređuju se načini distribucije informacija, ali ostaje obaveza svih državnih organa, civilnog društva i međunarodnih organizacija da kontinuirano i pravovremeno na jasan i nedvosmislen način obaveštavaju građane o njihovim pravima i obavezama, kao i o načinima njihovih ispunjenja.

*Autor teksta je Sonja Prostran, vođa komponente na USAID-ovom Projektu vladavine prava. Stavovi izneseni u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i ne predstavljaju nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD-a.

'Otvorena vrata pravosuđa - Kako do efikasnijeg i pravičnijeg izvršenja' u medijima:

Ivanjica: https://bit.ly/2RkgMLVhttps://bit.ly/34jquU5https://bit.ly/3aV4XU1

Zrenjanin: https://bit.ly/34jpFdXhttps://bit.ly/39POMpH

Kragujevac: https://bit.ly/3cdaeXxhttps://bit.ly/2Xk8U0L

Kraljevo: https://bit.ly/34ltorb

Šabac: https://bit.ly/3bWTnaYhttps://bit.ly/2XiRC3W

Leskovac: https://bit.ly/3bYRYAQ

Pančevo: https://bit.ly/2yKqtwF

Vranje: https://bit.ly/3bZMNk1

Sombor: https://bit.ly/2RnWuB3https://bit.ly/2UPSRWC

Knjaževac: https://bit.ly/2XiDPdDhttps://bit.ly/2Xj77Jb

Novi Sad: https://bit.ly/2Vbp6Pd

Užice: https://bit.ly/34lrJlrhttps://bit.ly/2JQdrjm

Niš: https://bit.ly/34rr5mz

Negotin: https://bit.ly/2yMU1Kd

Fotografije:  USAID-ov Projekat vladavine prava, Otvorena vrata pravosuđa i vranjenews.rs

poslednje vesti


10 05 2019

12 02 2019

VRH